али, у селу Качулице код Чачка у ограђеном тору своје место заузела је и једна шумска животиња. Дивљи вепар Мићко већ осам година може се рећи да је кућни љубимац Тома Бошковића. Свакодневно га храни, али и пушта у шетњу, преноси агенција РИНА.

„Ово је трећа генерација дивљих свиња која се налази у мом домаћинству. Сада је остао само Мићко и водимо рачуна o њему, прирастао нам је за срце. Припитомио се код нас. Посадили смо кукуруз непосредно поред његовог обора, како би увек имали адекватну храну за њега“, рекао је Томо за РИНУ.

Дивљи вепар Мићко, кућни љубимац у домаћинству Бошковића, Фото:РИНА

Кућни љубимац тежак преко две стотине килограма права је атракција у селу подно планине Јелице. Обишли су га бројни мештани, али и путници намерници. Како је лов на дивље свиње дозвољен у овом крају дозвољен, само је Мићко сигуран да неће бити одстрељен.

„Добар је, нисам му ставио брњушку јер не рије земљу. Има огромне зубе, дуге беле кљове.. за њих су ми нудили огромне паре, али нисам пристао. Те зубе ловци иначе користе као трофеј. На располагању има и два хектара шуме у коју га пуштамо да се прошета, тамо се храни жиром, има бару у којој се купа. Касније кад се прошета , намамимо га поново кукурузом да се врати, мада и сам зна где му је место за спавање“, каже Томо.

Он додаје да је остало Мићку само да пронађе девојку, дивљу крмачу до стотину килограма, како не би самовао, већ своје парче земље и кукуруз подели и са другима.

„Врло брзо стићи ће једна дивља крмача на наше имање. Надам се да ће добро да се слажу, па да ускоро имамо и Мићкове потомке“, рекао је Томо.

РИНА/ГЗС